Примена сурфактаната у ђубривима
Спречавање згрушавања ђубрива: Са развојем индустрије ђубрива, повећаним нивоима ђубрења и растућом еколошком свешћу, друштво је поставило веће захтеве у погледу процеса производње ђубрива и перформанси производа. Примена...сурфактантиможе побољшати квалитет ђубрива. Згрудњавање је дуго био изазов за индустрију ђубрива, посебно за амонијум бикарбонат, амонијум сулфат, амонијум нитрат, амонијум фосфат, уреу и сложена ђубрива. Да би се спречило згрудњавање, поред мера предострожности током производње, паковања и складиштења, сурфактанти се могу додати ђубривима.
Уреа има тенденцију да се згрушава током транспорта и складиштења, што озбиљно утиче на њену продају и употребљивост. Ова појава се јавља због рекристализације на површини гранула урее. Влага унутар гранула мигрира на површину (или апсорбује атмосферску влагу), формирајући танак слој воде. Када температуре варирају, ова влага испарава, што узрокује кристализацију засићеног раствора на површини и доводи до згрушавања.
У Кини, азотна ђубрива првенствено постоје у три облика: амонијум азот, нитратни азот и амидни азот. Нитро ђубриво је сложено ђубриво високе концентрације које садржи и амонијумски и нитратни азот. За разлику од урее, нитратни азот у нитро ђубриву могу директно апсорбовати усеви без секундарне конверзије, што резултира већом ефикасношћу. Нитро једињена ђубрива су погодна за усеве као што су дуван, кукуруз, диње, воће, поврће и воћке, а боље се понашају од урее у алкалним земљиштима и крашким регионима. Међутим, пошто се нитро једињена ђубрива углавном састоје од амонијум нитрата, који је веома хигроскопан и подлеже кристалним фазним прелазима са променама температуре, склона су згрудњавању.
Примена сурфактаната у ремедијацији контаминираног земљишта
Са развојем индустрија као што су петрохемијска, фармацеутска и пластична, различити хидрофобни органски загађивачи (нпр. нафтни угљоводоници, халогеновани органски састојци, полициклични ароматични угљоводоници, пестициди) и јони тешких метала улазе у земљиште кроз изливања, цурења, индустријске испусте и одлагање отпада, узрокујући озбиљну контаминацију. Хидрофобни органски загађивачи се лако везују за органску материју земљишта, смањујући њихову биодоступност и ометајући искоришћавање земљишта.
Сурфактанти, будући да су амфифилни молекули, показују јак афинитет према уљима, ароматичним угљоводоницима и халогенованим органским једињењима, што их чини ефикасним у ремедијацији земљишта.
Примена сурфактаната у пољопривредној заштити вода
Суша је глобални проблем, при чему су губици приноса усева услед суше једнаки комбинованим губицима од других метеоролошких катастрофа. Процес сузбијања испаравања подразумева додавање сурфактаната у системе који захтевају задржавање влаге (нпр. пољопривредна вода, површине биљака), формирајући нерастворљиви мономолекуларни филм на површини. Овај филм заузима ограничен простор за испаравање, смањујући ефективну површину за испаравање и штедећи воду.
Када се прскају по површини биљака, сурфактанти формирају оријентисану структуру: њихови хидрофобни крајеви (окренути ка биљци) одбијају и блокирају испаравање унутрашње влаге, док њихови хидрофилни крајеви (окренути ка ваздуху) олакшавају кондензацију атмосферске влаге. Комбиновани ефекат спречава губитак воде, побољшава отпорност усева на сушу и повећава приносе.
Закључак
Укратко, сурфактанти имају широку примену у савременој пољопривредној технологији. Како се појављују нове пољопривредне технике и јављају се нови изазови загађења, потражња за напредним истраживањем и развојем сурфактанта ће расти. Само стварањем високоефикасних сурфактанта прилагођених овој области можемо убрзати реализацију модернизације пољопривреде у Кини.
Време објаве: 15. август 2025.